креативна драма3

Ово су деца потпуно сама припремила, нисам мењала ништа, тек на следећем часу смо утврдили и иксправили грешке.

http://youtu.be/ZRRnv7uHA5Q

Дечији текстови од 7. марта 2014. ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА

 

о припремама

Припреме за часове и њихов облик… Деценије рада су биле потребне да пронађем неку форму која одговара мом ритму и стилу рада.

Навикла сам на обрасце у којима се види да је настава динамичан процес, да се на сваком часу може догодити да се промене понеки детаљи планираног.

Елем, ето, и креативна драма на то утицала.

Шалу на страну, часови увежбавања градива имају структуру чији се делови  промишљају код куће, а реализација подразумева и део који ученици обогаћују својом идејама.

И тако настаде овај пост.

ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС

ПРИПРЕМЕ ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА2

 

ПОРТФОЛИО

ПОРТФОЛИО

домишљање о електронском портфолију

raskrsnica-scena-prva.jpg

Сцена прва

Позорница са великим паноом. На паноу све недовршено. Цртежи које треба наставити, празна места на која треба нешто окачити или залепити.

На сцену улазе две девојчице збрајају и разбрајају брзалице. Два дечака размишљају о риболову, фудбалу и још понечему. Дакле, сцена прва.

Како?

Вежбе ходања. Може се ходати широко, размахујући рукама испред себе, или од себе. Може се ходати високо на врховима прстију, брзо или споро…

Како?

Играмо се огледала, учимо о простору који делимо на сцени .. о личном простору

Како?

Играмо се претварања предмета један у други. Оловка може бити кључ, гумица може бити посуда. Додајемо те предмете којима се значење ослободило сврхе..брзо, споро, пресипајући, умећући….а онда им опет вратимо њихову функцију, њихов свакодневни код.

Како?

Понављамо покрете у низу један за другим, стојећи у кругу.

Како?

Неко почне неки глас, неки тон. Тон се протегне до пола круга, па се почне други звук као канон, струји све јаче и слабије, ослобађамо свој глас…

Како?

Играмо се.

А сада треба рећи и ово.

Кративна драма као модел, колико су мени информације са интернета помогле, сеже негде од педесетих година двадесетог столећа. И није то припрема за извођење драмског текста на позорници. Више је метод којим се ученици уводе у самостално истраживање неке теме. Одређена тема се проучава ма више начина. Циљ је осамосталити ученике одређеног узраста за самосталам рад. Натавнок је вођа дискретан веома, упоран и систематичан.

У Београду је седамдесетих година двадесетог столећа постојало Шкозориште, пројекат који је остварила Љубица Бељански Ристић са својим тимом. Милан Мађарев је писао о овом пројекту у књизи Креативна драма у Шкозоришту, (Мост Арт, 2009).

На сајту bazaart.org.rs можемо пронаћи и Водич кроз креативни драмски процес, Који на специфичан начин показује како се настављају смернице Шкозоришта у времену данашњем. На истом сајту је информација да постоје семинари на којима се обучавају драмски педагози.

Зора Бокшан Танурџић је написала Од игре до позорнице ( приручник за наставнике), књигу која се на врло конкретан начин бави темом креативне драме.

Интернет је специфичан извор информација и грађе. Овај покушај библиографских одредница на задату тему настао је од септембра 2013. године до данас. Вероватно ће се проширивати. Међутим, не бих могла да кажем да метод креативне драме може потпуно да се примени у настави Српског као нематерњег језика. У наставном програму постоји део који дефинише комуникативну функцију језика. Предложено је да се на часовима праве сцене из свакодневног живота. Тако идемо на пијацу, у продавницу, код лекара, у позориште… Кроз игру увежбавају се обрасци из свакодневног живота. Могу приметити да овај метод рада има највише елемената метода креативне драме. Осим тога, ту је и рад у оквиру драмске секције, нарочито део када се ствара текст, у ходу, на основу почетног концепта. На жалост, у средини у којој радим и живим, знање српског језика је на почетном нивоу. Не могу очекивати од својих ученика да заједно пишемо текст. Али, можемо применити неке обрасце које смо учили и увежбавали на часовима.

Прву сцену постављамо заједнички по постулатима креативне драме. Сцена је празна. На њој један велики пано. Деца долазе, говоре стихове наших песника, али и реченице које смо у првом полугођу радили из предмета српски језик као нематерњи.

Дакле, обрасци и нјихове деформације иѕ дела граматике који обухвата просту реченицу, објекат, атрибут, објекатске и атрибутске синтагме,а нарочито говорне вежбе из комуникативне функције језика…

Додајемо реченице, користимо елементе са часова. Све ће бити један смислени мозаик, једна грађевина која је расла у току школске године..тек почетак један…са драмским заплетом.

  Текст (ДРАМСКА РАДИОНИЦА)

Вашар, а на вашару

Вашар, а на вашару …

 

 

Иницијални тестови, а и тестови постигнућа стандарда, како се код нас зову, не оцењују се. Провера знања по областима, писмени задаци, говорне вежбе…све су то мерни инструменти за проверу усвојених знања и вештина . Мада, још ми нико није објаснио зашто се пишу тестови постигнућа стандарда за предмете који још немају усвојене стандарде. Онда се наставници који предају обавежу да сачине те тестове, као да су обучени, а нису. И ко је одговоран за то? И зашто се негде пишу по четири таква теста у школској години? И зашто неки оцењују те тестове? И зашто…зашто се ћути о томе….

Увек ме пратило питање како да контролне вежбе не буду узрок страха и стреса код мојих ђака. Могуће је простом променом распореда клупа, или разнобојним папирима на којима су задаци учинити нешто. Зашто не подсетити ученике још једном на шта да посебно обрате пажњу, који део градива је битан у задатку…

Увек ми се чинило да је за предмет који предајем мало предвиђених часова за увежбавање градива. Највише проблма задаје усвајање речи и увежбавање образаца. Обично се користе различити типови табела, задатака са допуњавањем, променом категорија лица , рода и броја….све је то разрађено у уџбеницима из граматике који се до седмог разреда основне школе називају Поуке из језика и правописа…

Покушала сам да метод креативне драме у најједноставнијем облику укључим у моделе писмених вежби, усмених вежби, понављања градива. У првом полугодишту петог разреда један део градива је везан за придеве као предикативе и атрибуте. После обраде и увежбавања на задацима из уџбеника, један час сам одвојила за нашу тему о вашаришту, као делу наше драме. Час увежбавања. Час припреме за нову сцену. Градимо текст. Текст се стално мења и допуњује.

пример

незавршена прича

КРЕАТИВНА ДРАМА 2013/2014

Једна прича

Хајде да испричамо једну причу. У тој причи, као и у свакој другој поѕстоје неки ликови.

Кажи на м који ликови су у твојој причи

Први лик……………………………………………………………………

Други лик………………………………………………………………….

Трећилик………………………………………………………………..

На линије напиши како се зову, колико имају година, како изгледају, шта воле да раде, да једу, а шта не воле. У твојој причи може бити и само један лик. Могу се појавити и два лика, и три. Одабери сам

Ово ће бити једна кратка прича. Пронашла сам је на листу папира. Неко је причу започео, а заборавио да је заврши. Покушај да попуниш празнa места. Негде додај реч, негде реченицу, негде понешто запши. Можеш увек користити речник . Можеш питати наставницу. Могу и друг или другарица да ти помогну. Уместо тачке на крају приче измисли неки звук. Неко куцање, шкрипу, маукање или нешто друго.

Једном смо се договорили да ћемо пецати на ……………… Био је ……………………..,. најдосаднији дан у недељи. Узели смо………………………., ……………………………… и кренули бициклима. Рано јутро. Сунце се појавило.

(Сад нацртај јутро за причу)

 Поред реке је било………………….. Чамци су лешкарили.

– ……………………………………………………………………………………………………

• Да, можемо да кренемо стазом кроз шумицу, рекао сам.

• ………………………………………………………………………………..

• Јесте, најбоље је да одемо до старе тополе. Тамо се може и скакати у воду.

Сели смо на обалу. Ставили штапове у Тису. Ћутали смо. Да се рибе не уплаше. А неке рибе, као штука на пример, могу да виде пецароше. Можда уловимо шарана, црвенперку, смуђа, лињака. За сома нисам сигуран

( Нацртај крај приче. Напиши највише десет речи које су најважније за ову кратку причу коју си завршио сам )

Ритам и незавршена прича

Ритам свакодневице, ритам покрета, мисли и осета. Јутра зимска као ове недеље што су…капе, рукавице, чизме. Сиво небо, тмине, понека барица на асфалту..

Свакодневице покрет, ритам…речи ритам дакле…прича..

Сместили смо сцену у окружење познато. На обалу реке Тисе, на вашариште… То су места карактеристична за овај град, деци су блиска и позната. Свако има своје доживљаје у различитим временским распонима, баш за ова места везане..

Један од специфичних проблема у настави јесте овладавање лексичким фондом српског језика. Подразумева се да су то фреквентне речи којима се споразумевамо свакодневно. Али проблем настаје када деца усвоје речи учећи их напамет, у низу, а не умеју да их употребе у реченици.

Најилустративнији су примери глагола. Дете ће усвојити значење глагола у инфинитиву, на пример глагола: учити, седети, читати, писати, ужинати, али ће врло тешко осетити разлику између лица, када употребљава ове глаголе у презенту. Или ће му бити тешко да разликује род, када глаголе треба употребити у перфекту. Мађарски језик не познаје разликовање рода у перфекту.

И тако имамо занимљиву ситуацију, да ученици уче напамет низове речи, или пишу писмену проверу, а не умеју да функционално користе научено.

Зато сам за следећи корак узела технику кључних речи. Идеја је следећа: ученици ће иѕдвојити низ кључних речи које су везане за тему, а онда ћемо покретима, звуцима те речи да усвојимо и да од њих сачинимо основу драмског текста.

Први кроки текста сам написала ја. Повремено користећи народне брзалице и стихове песника за децу ( Душан Радовић, Љубивоје Ршумовић)

Поделила сам ученицима листове на којима је била једна незавршена прича..Поједини делови се допуњују речима и реченицама. Поједини делови се цртају. На крају сам тражила да се напише 10 најважнијих речи за причу коју су деца завршила сама, у паровима, или у групи по четворо. Опет сам прихватила њихове сугестије.

Ево текста незавршене приче.

Наставак следи као звучни запис…