креативна драма3

Ово су деца потпуно сама припремила, нисам мењала ништа, тек на следећем часу смо утврдили и иксправили грешке.

http://youtu.be/ZRRnv7uHA5Q

Дечији текстови од 7. марта 2014. ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА

 

policijaza raskrsnicu 2

Објављено под драмски метод, за наставник, креативна драма, мапе ума, настава, покрет, српски језик, Uncategorized | Оставите коментар

о припремама

Припреме за часове и њихов облик… Деценије рада су биле потребне да пронађем неку форму која одговара мом ритму и стилу рада.

Навикла сам на обрасце у којима се види да је настава динамичан процес, да се на сваком часу може догодити да се промене понеки детаљи планираног.

Елем, ето, и креативна драма на то утицала.

Шалу на страну, часови увежбавања градива имају структуру чији се делови  промишљају код куће, а реализација подразумева и део који ученици обогаћују својом идејама.

И тако настаде овај пост.

ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС

ПРИПРЕМЕ ЗА БЛОГ РАСКРСНИЦА2

 

Објављено под драмски метод, за наставник, креативна драма, мапе ума, настава, покрет, српски језик, Uncategorized | Оставите коментар

ПОРТФОЛИО

домишљање о електронском портфолију

Link | Posted on by | Оставите коментар

raskrsnica-scena-prva.jpg

Image | Posted on by | Оставите коментар

Сцена прва

Позорница са великим паноом. На паноу све недовршено. Цртежи које треба наставити, празна места на која треба нешто окачити или залепити.

На сцену улазе две девојчице збрајају и разбрајају брзалице. Два дечака размишљају о риболову, фудбалу и још понечему. Дакле, сцена прва.

Како?

Вежбе ходања. Може се ходати широко, размахујући рукама испред себе, или од себе. Може се ходати високо на врховима прстију, брзо или споро…

Како?

Играмо се огледала, учимо о простору који делимо на сцени .. о личном простору

Како?

Играмо се претварања предмета један у други. Оловка може бити кључ, гумица може бити посуда. Додајемо те предмете којима се значење ослободило сврхе..брзо, споро, пресипајући, умећући….а онда им опет вратимо њихову функцију, њихов свакодневни код.

Како?

Понављамо покрете у низу један за другим, стојећи у кругу.

Како?

Неко почне неки глас, неки тон. Тон се протегне до пола круга, па се почне други звук као канон, струји све јаче и слабије, ослобађамо свој глас…

Како?

Играмо се.

А сада треба рећи и ово.

Кративна драма као модел, колико су мени информације са интернета помогле, сеже негде од педесетих година двадесетог столећа. И није то припрема за извођење драмског текста на позорници. Више је метод којим се ученици уводе у самостално истраживање неке теме. Одређена тема се проучава ма више начина. Циљ је осамосталити ученике одређеног узраста за самосталам рад. Натавнок је вођа дискретан веома, упоран и систематичан.

У Београду је седамдесетих година двадесетог столећа постојало Шкозориште, пројекат који је остварила Љубица Бељански Ристић са својим тимом. Милан Мађарев је писао о овом пројекту у књизи Креативна драма у Шкозоришту, (Мост Арт, 2009).

На сајту bazaart.org.rs можемо пронаћи и Водич кроз креативни драмски процес, Који на специфичан начин показује како се настављају смернице Шкозоришта у времену данашњем. На истом сајту је информација да постоје семинари на којима се обучавају драмски педагози.

Зора Бокшан Танурџић је написала Од игре до позорнице ( приручник за наставнике), књигу која се на врло конкретан начин бави темом креативне драме.

Интернет је специфичан извор информација и грађе. Овај покушај библиографских одредница на задату тему настао је од септембра 2013. године до данас. Вероватно ће се проширивати. Међутим, не бих могла да кажем да метод креативне драме може потпуно да се примени у настави Српског као нематерњег језика. У наставном програму постоји део који дефинише комуникативну функцију језика. Предложено је да се на часовима праве сцене из свакодневног живота. Тако идемо на пијацу, у продавницу, код лекара, у позориште… Кроз игру увежбавају се обрасци из свакодневног живота. Могу приметити да овај метод рада има највише елемената метода креативне драме. Осим тога, ту је и рад у оквиру драмске секције, нарочито део када се ствара текст, у ходу, на основу почетног концепта. На жалост, у средини у којој радим и живим, знање српског језика је на почетном нивоу. Не могу очекивати од својих ученика да заједно пишемо текст. Али, можемо применити неке обрасце које смо учили и увежбавали на часовима.

Прву сцену постављамо заједнички по постулатима креативне драме. Сцена је празна. На њој један велики пано. Деца долазе, говоре стихове наших песника, али и реченице које смо у првом полугођу радили из предмета српски језик као нематерњи.

Дакле, обрасци и нјихове деформације иѕ дела граматике који обухвата просту реченицу, објекат, атрибут, објекатске и атрибутске синтагме,а нарочито говорне вежбе из комуникативне функције језика…

Додајемо реченице, користимо елементе са часова. Све ће бити један смислени мозаик, једна грађевина која је расла у току школске године..тек почетак један…са драмским заплетом.

  Текст (ДРАМСКА РАДИОНИЦА)

Објављено под драмски метод, за наставник, креативна драма, настава, српски језик, Uncategorized | 1 коментар

Вашар, а на вашару

Video | Posted on by | Оставите коментар

Вашар, а на вашару …

 

 

Иницијални тестови, а и тестови постигнућа стандарда, како се код нас зову, не оцењују се. Провера знања по областима, писмени задаци, говорне вежбе…све су то мерни инструменти за проверу усвојених знања и вештина . Мада, још ми нико није објаснио зашто се пишу тестови постигнућа стандарда за предмете који још немају усвојене стандарде. Онда се наставници који предају обавежу да сачине те тестове, као да су обучени, а нису. И ко је одговоран за то? И зашто се негде пишу по четири таква теста у школској години? И зашто неки оцењују те тестове? И зашто…зашто се ћути о томе….

Увек ме пратило питање како да контролне вежбе не буду узрок страха и стреса код мојих ђака. Могуће је простом променом распореда клупа, или разнобојним папирима на којима су задаци учинити нешто. Зашто не подсетити ученике још једном на шта да посебно обрате пажњу, који део градива је битан у задатку…

Увек ми се чинило да је за предмет који предајем мало предвиђених часова за увежбавање градива. Највише проблма задаје усвајање речи и увежбавање образаца. Обично се користе различити типови табела, задатака са допуњавањем, променом категорија лица , рода и броја….све је то разрађено у уџбеницима из граматике који се до седмог разреда основне школе називају Поуке из језика и правописа…

Покушала сам да метод креативне драме у најједноставнијем облику укључим у моделе писмених вежби, усмених вежби, понављања градива. У првом полугодишту петог разреда један део градива је везан за придеве као предикативе и атрибуте. После обраде и увежбавања на задацима из уџбеника, један час сам одвојила за нашу тему о вашаришту, као делу наше драме. Час увежбавања. Час припреме за нову сцену. Градимо текст. Текст се стално мења и допуњује.

Објављено под драмски метод, за наставник, креативна драма, настава, српски језик, Uncategorized | Оставите коментар