Сећам се тренутка када сам пре двадесет и нешто година отворила врата зграде у којој и данас предајем. Масивна дрвена врата некадашњег интерната отварала су се једном кваком, уз једнинствен звук што прати ваљда отварање свих грађевина старих стотитну и више лета.
Само, није се у тој масивности и статичности сакрила динамична структура нашег школства. Додуше, реформе нам некако биле успешне, мање успешне и оне којих се више и не сећамо, које смо започели, а никад нисмо довршили.
И није се изневерила основна тежња просветног радника, да буде ту, дискретан и упоран, док се млади раѕвијају, и одлазе својим неким стазама. Да их прати у откривању светова на далеким неким хориѕонтима. Тако се каже. To je скаска једна.
Каснимо, додуше, увек. Тамо изван школе је Twitter, FB, и ко зна шта све не. Постоје сајтови на којим могу да се `скину` домаћи и писмени задаци. Кажу обавештени и матурски радови. Необично је то. На нету и извор корисних информација, простор за интеракцију, а и веровање да се све може постићи и на лакши начин
Предајем Српски као нематерњи језик. Предмет конципиран на основама комуникативне функције језика. Веома је тешко све програмске захтеве реализовати у средини у којој живим, где млади имају потешкоће из најпростијег разлога. Не могу да чују српски језик у свакодневном животу.
Свиђа ми се идеја да колеге срађују преко блогова, форума, да раде пројекте заједно
На раскрсници свих струја
има неко место где се све среће и преплиће.
Нет. Мрежа. Раскрсница
раскрсница 123 